...moje su ptice drugacije...
...neostvarena misao je kao rijec 'u grlu' , samo sto misao ostaje a rijec moze oprziti jer je svjetljeca i traje kao sve sto je jako ,-kratko i opako . Misao i rijec su dvije vatre jednog 'nalaganja' jednog drveta suvog -lucevog i samo sretni ga 'ugase' ako ga ugase...nemoc 'ostvarivanja' je u-stvari ljubomorno ne-davanje i zato ne ljutim se kad se pocnem gusiti ali samo ako je to gusenje proizvod sopstvene muke...necu ostati sebi duzan i necu nikad 'unutrasnji revolver' upotrebljavati jer grijeh je svoje snage pravilno ne-gasiti...
..moje su ptice
nekakve druge
letacice
i nikad ne koriste
grane i precice
moje su ruze
crvenije
i mirisu duze
moji su slavuji
neumorni
a lugovi njihovi
pored svacije su kuce
i u slusanju
uporni
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Борба између мисли и речи унутар самог себе је нешто што ми је веома познато. То је рат против сујете, рат против предрасуда; рат против свега оног што човеку ломи крила, птици ускраћује висину грана, ружи мирис отима. Али велика је утеха познање да у подне нестају све сенке и да је човек виши од звезда. И да ће и дете кад-тад да порасте...
Autor pricalica — 24 Nov 2008, 19:43
..reci unutar sebe. "
- ovdje osjecam heideggerovski ponir u jezik kao - metajezik, tj produkt metalingvistike i njeno promovisanje iskustvenosti u metajezik kao buduci Jezik...daje se primjer nedolaska pravog 'termina' koji po-nekad izazove nasu nervozu ali heideger to upravo naziva da metajezik nas dodiruje sobom i tako smo na tragu Istine lingvistickog ?!
Hvala 'Pricalice',-pricanje tvoje je na visine Bodidarme !!!
Autor faraonn — 26 Nov 2008, 19:35